Sve je banalno
Kad takve oči imaš,
Primaš samo ono
Što kroz rešeto i sito prođe.
Do tebe prodre kroz pore kože
Samo ono što može
Lako da se vari.
A u stvari,
Radost se na tom tlu ne rađa.
Šta nam se događa,
Nismo mi krivi,
Ili zapravo jesmo
Što se tako živi,
Što ne znamo gde smo.
Kad noktima zagrebeš
Prvu koru jaku
U mraku,
Svetlost počinje da zrači
I ako ti to nešto znači,
Potrudi se malo.
